Настрадин Оџа ... Nasradin Hodža ... Nasrudin, Nasredin, Naseeruddin, Nasruddin, Nasr Eddin, Nastradhin, Nasreddine, Nastratin,

Деновиве во Турција се прославува 800 години од раѓањето на Нстрадин Оџа ... кога го среќаваме во народните приказни како мудрец, шегаџија, мајтапчија ... мене највеќе ми стои во сеќавање она поговорката на настрадин оџа која вели “таман го научив магарето да не јаде - тоа умре ...“

читај повеќе »

Во чест на Настрадин Оџа во Турција се организира фестивал на шегата од 5 до 10 Јули ... кој е од интернационален карактер ... 1996 и 97 година од Унеско беа прогласени за години на Настрадин Оџа ... Настрадин Оџа е познат и во сите култури кои биле врзани за турската култура во историјата на освојувањето на Турција ... па така и во нашата, каде со Настрадин се поврзува Итар Пејо ... (Неколку приказни со Итар Пејо) ...

Во продолжение во чест на Настрадин Оџа кој е познат по магарето од кого не се двоел а го јавал најчесто наопаку ке ви дадам неколку линкови за него и неговите хумористични приказни ...

** Predanje kaže da je Nasradin Hodža (arap. Nasr ud-Din, tj. „stub vere”) živeo u vreme turskog sultana Bajazita I Ildirima (1347-1403). Priče i šale koje mu se pripisuju prvi put su štampane 1837. godine u Istambulu i od tada su doživele bezbroj izdanja na svim svetskim jezicima. U našem narodu anegdote o Nasradinu Hodži bile su veoma popularne, pa je tokom XIX veka objavljeno nekoliko zbirki, od kojih je svakako najpoznatija i najvrednija ona Sremčeva iz 1894. godine. U nju su uključene skoro sve priče iz turskog (Mehmed Tefikovog) izdanja, a pridodato je i više od 100 srpskih i bugarskih priča.
- Nasradin Hodža prikazivan je po pravilu kao sedokosi i sedobradi starac sa velikim belim turbanom. Magarac je njegov nerazdvojni pratilac, a Nasradin ga često jaše obrnuto okrenut u sedlu. Jednostavne i neposredne, ove pripovesti o Nasradinu Hodži izražavaju narodni smisao za realnost, slobodoumnost i kritičnost, a sa druge strane, njima je svojstveno i to da se mogu shvatiti na mnogo različitih nivoa značenja. Postoji vic, postoji moral priče, a postoji i „nešto određeno”, što je mala pomoć potencijalnom mističaru na njegovom putu ka samoostvarenju ...

* * *
Upitaše jednog dana Nasradina: „Kad je najbolje i najprikladnije da se jede?“

„Za bogatog čoveka uvek, a za siromašnog kad god mu se pruži prilika“, odgovori on.

* * *
Jednog dana Nasradin je jeo sa popriličnim apetitom, kad naiđe neki čovek, koji ga sa čuđenjem upita: „Hodža, šta se desilo? Zašto sa pet³ prstiju jedeš?“

„Zato što ih nemam šest“, odgovori Nasradin

* * *
„Šta biva sa starim mesecom, kada se nov mesec na nebu pojavi?“ upitaše Nasradina.

„On se u sitne komadiće istroši, od kojih zvezde nastanu“, odvrati on.

* * *
„Zašto ujutru neki ljudi idu na jednu stranu, a drugi na suprotnu?“ upitaše Nasradina.

„Ako bi svi ljudi pošli na jednu stranu, ravnoteža sveta bi se poremetila, jedna strana zemlje bi postala teža, i ona bi se nakrivila“, odgovori Nasradin.

* * *
„Kada će biti smak sveta?“ upitaše Nasradina.

„Na koji smak sveta mislite?“ upita Nasradin.

„Zar ih ima više?“ začudiše se oni.

„Kada mi umre žena biće mali smak sveta, a kada umrem ja, veliki“, objasni Nasradin.

* * *
Jednog dana se na nekoj gozbi povede razgovor o gradovima u Africi: „Vazduh je tamo toliko vreo da niko ne može da izdrži sa odećom na sebi, tako da ljudi idu unaokolo kao od majke rođeni.“

„Kako onda razlikuju muškarce od žena?!“ iznenadi se Nasradin

Nasredin u bostanu

Prolazio Nasredin hodza kraj bostandzijina bostana. Zapele mu lijepe
dinje i karpuze za oci, pa ne mogo srcu odoliti, preskoci plot pa ih stane
u torbetinu trpati. Al' eto ti bostandzije:
- More, hodzo, sta radis u mom bostanu?
Nasredin, kako prihvatio dinju da ju utrgne, okamenio se kraj nje i
izbuljio oci u bostanziju:
- More, bostanzijo, vitar me donio.
- Ako te je vitar donio, sto drzis dinju u ruci? - pita bostandzija.
- Drzim se da me dalje ne odnese, - veli hodza.
- Ma kad se drzis da te dalje ne odnese, zasto ih trpas u torbu? - pita
opet bostandzija.
- Beli, ni sam ne znam sto to od straha radim - doklopi hodza.

Nasrudin i pas Jednom Nasrudin hodja usao nekuda kroz selo, pa na njega naleti pas njegova komsije. Hodza, da se obrani, potegne sjekiru, udari psa u glavu, a pas otegne repinu. Komsije ode kadiji, pa mu se potuzi. Odmah dovedu Nasrudina, te mu rece kadija: - Sto nisi drzalicom udario psa, vec sjekirom? Na sto ce mu Nasrudin: - Da je htio pas mene repom ujesti, i ja bih njega udario drzalicom.

Al' ja se ne slazem Popeo se jednom Hodza na perdu cuprije,ko hoce bajagi skociti u nabujalu rijeku,a ustvari merak mu je bio iskusati i naljutiti carsiju. Sva se carsija iskupila na mostu da gleda i uziva,a Hodza viknu: -Hocu l' skociti? -De ,Hodza-povikase uglas. -Ima l' iko protiv? Carsija sutnjom odgovori,a Hodza ce na to: -Ama ja sam protiv-i sidje s perde na veliko razocarenje svijetine koja se ljuta razidje.

Nemoj se samo meni pokazivati Ozenili Hodzu ruznom zenom.Jednoga dana kad je Hodza htio izaci na ulicu zapita ga zena: -Reci mi,kome se muskarcu od tvoje rodbine mogu pokazivati? A Hodza joj odgovori: -Srce moje,nemoj se ti meni pokazivati,a pokazuj se kome god hoces!

Nasrudin i njegov prijatelj Pricaju kako se Nasrudin ozenio.Rece mu prijatelj: -Kako si ruzan,tesko li tvojoj zeni! Na to mu odgovori Nasrudin: -Da ti vidis moju zenu,tri puta bi me vise zalio!

Ponovio zenu Ponovio Nasrudin-hodza svoju hanumu,kupio joj papuce,ali sa djonovima od papira. Kad to vidje hanuma,a ona ga stade reziliti,a Hodza joj rece: -Gledaj svoja posla,zeno!Ti,dao bog,nikad i ne spustas noge,nosices ih sto godina

Nasrudin-hodza i zene Nasrudin-hodza se bojao svoje zene,a taj strah nije toliko ni krio od svijeta,ali je opet zelio znati dali se kao on i drugi ljudi boje svojih zena. Jednom,kad je u Aksehiru u dzamiji drzao vaz,zapita prisutne da li se boje svojih zena. -Ko se boji,neka na noge ustane!-povice Hodza. Svi ustadose osim jednoga. Nasrudin-hodzi odlahnu na srcu kad vidje da nije usamljen,ali kad vidje jednoga da sjedi, bi mu drago da ima barem neko ko se ne boji zene. -Evo,ljudi,pogledajte junaka!Evo covjeka koji se ne boji svoje zene! -Ama jok,efendija!Cim ti spomenu zenu,meni se obje noge podsjekose, pa nemam snage da na njih ustanem-doceka onaj.

Koju bi zenu Hodza spasio Neko vrijeme Nasrudin imao dvije zene.Jednog dana dodju one zajedno pred njega,pa ga upitaju: -Koju od nas dvije vise volis? -Obje-rece Hodza i htjede da tako zabasuri stvar,ali ga one ne htjedose pustiti. Mladja zena mu rece: -Zamisli da smo obje u ladji na jezeru, pa se ladja izvrne,a ti mozes samo jednu da spasis.Koju bi ti od nas dvije spasio? Hodza se okrenu starijoj zeni i rece: -Zeno,ono ti znas malo plivati,zar ne?

Nema veresije Prodavao Hodza ulje i dodje mu susjetka udovica da kupi. Nikako da se pogode za cijenu. Poslije dugog cjenkanja Hodza joj rece: - Probaj ti ovo ulje, pa cemo se onda lahko pogoditi. Zena je, u stvari, htjela da dobije na veresiju ulje, te zato kao slucajno podsjeti Hodzu na njegovo prijateljstvo s njenim muzem. - Ama, deder ti prije svega vidi kakvo je ovo ulje! - navaljivao je Hodza. Zena rece: - Ne mogu da probam. Prije tri godine razboljela sam se uz Ramazan, tada nisam postila sedam dana pa ih bas sada nadoknadujem. A Hodza joj onda rece: - Draga moja, kad ti nisi mogla da oduzis za tri godine svoj dug Allahu, kako ces se moci oduziti meni za ulje! Nema od toga posla nista!

Kako je Hodza uspavao dijete Ljuljala Nasrudin-hodzina zena u besici dijete koje je plakalo i nikako nije moglo zaspati. Nasrudin je u to vrijeme gledao u nekakav citab, pa nije ni cuo djeciju dreku. -Zaboga, Nasrudin-efendija-zovnu ga zena-ako znas sta je muka, ljuljni malo ovo dijete, nece li zaspati. Ja vise nemam snage ni u rukama ni u nogama da ga ljuljam. Hodza ustade sa silteta, uze s rafe jedan citab, rastvori ga i onako rastvorene stranice okrene djetetu koje se umivalo u suzama od placa. Dijete pogleda, osmijehnu se i zaspa. Zena u nevjerici jeli djete zivo i sta mu bi da odjednom zaspi, upita Nasrudina: -Tako ti Boga, kako ga uspava? -Ovim citabom. Kad god sam kao softa u medresi rastvorio ovaj citab da ucim u njemu, odmah bi me drijem uhvatio i smjesta bih zaspao...Znao sam ja da ce i djete tako zaspati.

Nasrudin-hodza i beg Nasrudin-hodza otisao u jednog bega i tu ostao kao gost nekoliko dana. Beg hodzu hrdavo pogostio. Jedno jutro rece mu beg: -Hajde, Hodza, u selo, pa nadji jedno valjano kerce koje zna goniti zeca, pa cemo ici sutra u lov. Nasrudin ode u selo i dovede jednog tornjaka koji ovce cuva.Kad ga beg ugleda, rece Nasrudinu: -Hodza, ovo je kabasto. Ovo ne moze ni potrcati. Ovo nije ker za zeceve. Na to ce mu Hodza: -Nek' ostane u tvojoj kuci samo nekoliko dana, ne samo da ce moci trcati nego ce moci i letjeti da mu nista zivo nece moci uteci.

Da se vidi sta ja s njim trpim Doveo Hodza svoga magarca na pazar pa ga dade telalu da ga proda. Dodje jedan musterija i htjede da mu po zubima vidi koliko ima godina. Magarac ga ujede za ruku, a covjek se ukloni i ode uz grdnju i poviku. Drugi musterija pridje i htjede da ga povuce za rep, ali se magarac ritnu i udari covjeka. I ovaj ode ljutit. Telal onda dovede magarca Hodzi pa mu rece: - Moj Hodza, ovoga ti magarca niko nece da kupi, ko mu se priblizi s prijeda, ujeda ga, a ko sa zadnje strane, udara ga kopitom. Hodza, zadovoljan, rece: -Ma nisam ga,brate,ni doveo da prodam,nego da ljudi vide kakvu ja muku mucim s njim.

Tovar dvojice magaraca Nasrudin-hodza putovao jednoga dana s jos dvojicom putnika. Putem se ona dvojica toliko umore da su poskidali svoje curkove i natovarili ih na Nasrudina da ih nosi . Ta dvojica bezobraznika se ne zadovoljise samo tim, sto su ga natovarili, vec ga jos pocese ismjehivati zadirkivati. Jedan od njih rece Nasrudinu: -Brate, veoma smo te zahismetili. Oprosti, jer taj tovar na tvojim ledima, to je tovar jednog magarca. Nasrudin mu odgovori: -Ja mislim da je ovo tovar dvojice magaraca, a ne jednoga! Time ih je brzo usutkao da su morali uzeti svaki svoj curak.

Nasrudin-hodza i dijete Pricaju kako je Nasrudin-hodza posao na Cabu. Iskupe se sve komsije oko njega, pa mu narucivali sta ce kome donijeti. Tu se slucajno nadje jedno dijete, pa izvadi gros, te ga dade Hodzi i zamoli ga da mu donese jednu sviralu. Na to rece Hodza: -Moj sinko! Ako bude zivota, ti zasvira a za ostale kako bude!

Ispod kise suh Dodje Nasrudin-hodza svome prijatelju begu, koji se upravo tada spremao u lov. Posto se i Hodza odvazi da podje s begom u lov, dadose mu nekakvu staru kljusinu, te pojahase i odose. Kad se vratise iz lova zaokupi ih kisa, te svaki podbode konja i pobjeze od kise, a Hodza na svojoj kljusini osta. Kad se iskupise u konaku, svi ponesto mokri, a Hodza sasvim suh. To svima bijase zacudo te pitahu Hodzu za to, a on im odgovori da mu je konj neizmjerno dobar i brz, pa da ga je za vremena uklonio ispod kise. Beg toga konja odabra u posebnu stalu, te kad podose drugi put u lov on istog konja pajaha. Slucajno ih opet kisa okupi, te svi na svojim konjima pobjegose, a beg na svom osta. Ljut sto je okiso, odmah dozva Hodzu, te sasu vatru na nj: -Kako ti smijes lagati da je ovaj konj dobar, kad evo ja danas sav okiso?! -Pa zar nisi umio svuci sa sebe haljina i metnuti ih poda se -rece Hodza-pa ne bi okiso kao ni ja!

Nasrudin-hodza i terzija Nasrudin -hodza kupio cohu za dzubeta donio je terziji da mu skroji i sasije dzube. Terzija uze cohu, razastrije je na terdah, izmjeri najveci komad koji je trebao da bude za ledja od vrata do peta, pa uze makaze i odreze komad. Prinese odrezan komad Nasrudinu uz ledja ali vidje da je odrezao za ledja prekratko, pa ga baci na terdah i rece: -Od ovoga cu skrojiti rukave. Ponovo uze arsin i izmjeri novi komad, odreza ga, kad ali i on kraci nego sto je trebao biti. Terzija ga baci na terdah pa rece: -Neka ovo bude za rukave! Tako odreza i treci komad, ali i ovaj bijase prekratak za ledja, pa ga takodjer baci na terdah, s rijecima: -Ovo za rukave. Dojadi to Nasrudinu, jer mu citav komad cohe obatali, pa povice: -Dosta, majstore, tih rukava! Necu ja praviti dubeta cijelom seheru!

Hodža se boji za krčag ...

Kad god je Nasradin hodža slao đaka po vodu uvek bi ga najpre istukao, pa mu tek onda dao krčag u ruke i poslao ga po vodu. Čudno bilo to ljudima, pa će ga naposletku jedan prijatelj jednoga dana zapitati: A zašto tako radiš, efendija ? Najpre istučeš đaka, pa mu tek onda daš krčag u ruke? Bijem ga zato da mi ne razbije krčag. Jer kad ga već razbije, koja mi je fajda da ga onda bijem?!

Narodne šaljive priče

- Nasradin hodža nešto zgrešio pa su ga priveli sultanu. Sultan da bi ga kaznio pita Nasradina da li može magarca da nauči da priča. Ovaj je razmišljao, razmišljao, pa odgovori da može, ali da su mu za to potrebne dve godine. Sultan se složio. Kad je izašao od sultana, pohrlili meštani da pitaju Nasradina hodžu kako mu je to uspelo. Kada im je ispričao kako, oni ga ponovo pitaju zašto je to obećao i kako je mogao to da obeća kada svi znaju da magarca nikako ne može da nauči da govori. Hodža se nasmejao i odgovorio:
- Za dve godine ili će crknuti magarac ili će umreti sultan.

„Eto tako, došao jednom Nasradin Hodža u selo, gdje su ljudi čekali da im on saopšti neku stvar o kojoj se već u selu pomalo naslućivalo i govorkalo, zašto dolazi i šta će da kaže,pa im neznajući kako to da saopšti, razmišlja i odugovlači, pa će najednom:

”Vidim da neki od vas znaju, zašto sam došao i šta vam hoću reći, a neki opet ne znaju. Pa, zato neka oni koji to znaju, kažu onima koji ne znaju, zašto sam ja ovdje došao”.

kako je Nasradin Hodža oterao doktora kojeg su doveli kad je ono pao s tavana: „Jes ti, hecime, ikad pado s tavana? Nisi? Ajd onda otale, ti meni pomoci ne mereš!“