Рамуш Харадинај

Рамус Харадинај - Дукаџини од татко ?
Роден 03.07.1968 год. во с.Глоџане, општина Дечани, Југославија.
Завршил средно образование.
Зборува енглески и француски.
Озенет со Финкиња
- Косовски командир.
- Преседник на Сојуз на иднина на Косово.
- Шеф на терористичката формација која оперира во Македонија.
- Брат на Даут Харадинај
- Негов „заменик“ во Тетово е Бардхил Махмути
- 1989 после демонстрациите емигрира во Швајцарија.
- Средината на 1990 живее во Тирана, Албанија.
- Се до 1991 илегално повекепати доваѓа на Косово, кога дефинитивно го напушта.
- Во почетокот од 1998 се врака од Швајцарија на Косово, и се придружува на албанските паравојни формации.
- Во почетокот на април, Хашим Тачи го именува за командант на метохискиот регион.
- Штабот го поставува во родното Глоџане.
- Поранешна десна рака на Агим Чеку во ОВК но поради сомнителни дејствија со финансиите е отстранет од високата функција.
- Присуствува на состанокот во Гњилане на 20.05.2000, за продолзување на војната во Србија и припрема за Македонија. Присутни; Агим Чеку, Мурат Јашари, Шакир Шакири и Шевкет Муслиу.
- Ранет во село Стрелци, западно Косово на 07.07.2000 и префрлен во америчка болница во Германија.
- Се верува дека е обрачун со фамилијата Мусај (Тачи-Харадинај).
- Неговото финансирање е од страна на Насер Келменди и Екрем Лука кој се вмешани со шверц со цигари и дрога.
- Одговорен за злочинот во Глоџани 1999, каде се убиени 40 цивили и фрлени во каналот во Радоњичко езеро.

Рамуш Харадинај је рођен 3. јула 1968. у селу Глођани код Дечана на Косову. После демонстрација косовских Албанаца 1989. емигрирао је у Швајцарску, где је регрутован у Народни покрет Косова, из којег је настала Ослободилачка војска Косова. У Швајцарској је учио кунг-фу и ратне вештине. У Албанији је 1996. завршио обуку и учествовао у стварању терористичких база у градовима Кукс и Тропоја. На Косово је често долазио илегално, а трајно се вратио средином 1997, када је с браћом Даутом и Шкељзеном организовао терористичке нападе на полицију широм Метохије. У априлу наредне године постао је један од регионалних команданата ОВК.

На његову иницијативу у Глођану је формирана специјална јединица ОВК "Црни орлови", којој се приписује одговорност за мучења и убијања више десетина српских цивила, чија су тела нађена у Радоњићком језеру и по сеоским бунарима у општини Дечани.

Власти у Београду оптужиле су Харадинаја да је одговоран за многе злочине над Србима у том делу Покрајине и за њим расписале потерницу. Оптужен је да је за масовно убиство Срба на подручју Глођана, где је у лето 1998. на пољопривредној плантажи нађено више од 20 лешева.

После званичног распуштања и демилитаризације ОВК, почетком 2000, формиран је Косовски заштитни корпус, у којем је Харадинај био заменик команданта Агима Чекуа. Са те дужности се повукао 11. априла те године и најавио оснивање странке. Нова странка под називом Алијанса за будућност Косова формирана је 29. априла 2000. и Харадинај је изабран за њеног председника. АБК су пратиле контроверзне активности током предизборне кампање за локалне изборе, октобра 2000, и један, никад до краја расветљен инцидент, у којем је Харадинај рањен. Харадинај је са још тридесетак припадника КЗК почетком јула 2000. напао породицу Мусај из околине Дечана, потом је "тешко рањен" и пребачен у Немачку, а убрзо по његовом повратку убијен је један члан породице Мусај. У августу 2002. међународни тужилац на Косову подигао је оптужницу против Харадинаја због оружаног напада на једну албанску породицу 2000, али никада није осуђен.

У оквиру истраге о ратним сукобима на Косову и Метохији 1998. и 1999. и активностима ОВК, Харадинај је у Приштини 10. новембра 2004. разговарао са истражиоцима Хашког суда за ратне злочине почињене на тлу СФРЈ, у вези сумњи да је починио ратне злочине над Србима и другим неалбанским становништвом током оружаних сукоба на Косову. Поводом истраге Хашког трибунала против њега, сам Харадинај одбацио је могућност подизања оптужнице Хашког трибунала против њега. Он је одмах после избора оценио да је реч о „спекулацијама и гласинама“.

Трибунал је против Харадинаја (заједно са Идризом Балајем и Лахи Брахимајем) 4. марта 2005. подигао оптужницу (случај бр. IT-04-84-I), којом га по 37 тачака терети за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања, на основу индивидуалне кривичне одговорности (која укључује и учешће у заједничком злочиначком подухвату), почињене у периоду од 1. марта до 30. септембра 1998. године (у које време је Харадинај био командант тзв. оперативне зоне Дукађин (Метохија). Харадинај је по пријему оптужнице подено оставку на место премијера Косова, и добровољно се предао Трибуналу 9. марта 2005. Иначе, није се одмах сложио са америчком сугестијом да мирно и достојанствено оде у Хаг, него је тврдио да му је Џејми Рубин нешто обећавао у име Медлин Олбрајт.

Међународни представници у Приштини (посебно Посебни представник генералног секретара УН за Косово и Метохију Сорен-Јесен Петерсен) имали су по опроштајним пријемима поводом Харадинајевог одласка у Хаг о њему неубичајено лепе речи. Главнина српске стране то објашњава као жељу и настојање да се Косово у критичном тренутку обелодањивања Харадинајеве оптужнице умири, односно због тога „што су пропустили да кидишу на Србе опкољене у енклавама" (Љиљана Смајловић).

Kao командант зоне „Дукађин", Харадинај је словио за најпоузданијег западног савезника на Косову, чији су борци, осим сукоба са српским снагама безбедности, велику помоћ авијацији НАТО пружали и у откривању непријатељских положаја. После рата, током демилитаризације ОВК у снаге за борбу против елементарних непогода, Харадинајеве јединице су се најбрже трансформисале у Косовски заштитни корпус, зарад чега су му повремено опраштали „ситне несташлуке", попут оружаних обрачуна са ривалским клановима на западу Косова. У таквим обрачунима, наводе познаваоци тамошњих збивања, убијено је и неколико потенцијалних сведока које би главни тужилац Хашког трибунала Карла дел Понте радо видела на својој страни.

По изворима из иностранства, а посебно оних из Немачке и Швајцарске, био један од организатора насиља и етничког чишћења Срба у организованом погрому од 17. до 19. марта 2004. године.

Половином априла 2005. у билизини села Волујак, јужно од Клине, форензичке екипе UNMIK започеле су откопавање масовне гробнице. Због недоступности терена око јаме у коју су бацани лешеви Срба и других неалбанаца, према речима UNMIK-ове канцеларије за нестала лица, предстоји дуготрајно ископавање. Због сумње да у околини постоји већи број сличних масовних гробница UNMIK ће наставити рекогнистицирање терена. Подручје око Клине и јаме Волујак било је током 1998. и 1999. у тзв. зони коју је контролисала јединица ОВК на чијем је челу био Рамуш Харадинај.

Харадинај је написао књигу Прича о рату и слободи која је објављена 2002. и у којој износи детаље о стварању ОВК и сукобима са српском полицијом. Харадинај говори француски и енглески језик. Ожењен је новинарком Анитом Мућај, с којом има кћерку, а из претходног брака има сина.

• 1 Злочини који му се приписују према оптужници
• 2 Оптужница
  • 2.1 Удружени злочиначки подухват
  • 2.2 Оптужбе
• 3 Види још
• 4 Литература

Ramush Haradinaj (born 3 July 1968 in the village of Glodjane near Dečani, in Kosovo, Yugoslavia) is a former guerrilla leader and prime minister of Kosovo. He finished High School in Đakovica (Gjakova) and graduated from the Faculty of Law in the University of Priština.

His early life and war years are described in his book of memoirs called A Story of War and Liberation. A second book, The peace of the General: the end of War, due to be published in English in early 2007, describes the post-war period when Haradinaj was central to the international intervention in Kosovo, the transformation of the Kosovo Liberation Army (KLA) into a civilian led civil-defence force and the beginnings of locally led political institutions.

After the demonstrations of Kosovo Albanians in 1989 and the increased suppression of the local ethnic Albanian population that followed, Haradinaj emigrated to Switzerland, where he joined the National Movement of Kosovo, from which originated the KLA. Haradinaj had by then completed his military service in the Yugoslav Army, where he had come to the attention of his superiors as someone who might pose a future threat to the State. While in Switzerland, he worked in construction and security.

• 1 Pre-war years
• 2 War against Serbia
• 3 From soldier to politician
• 4 Haradinaj at the Hague
• 5 Family and life
• 6 References

Ramush Haradinaj lindi më 3 korrik 1968 në Gllogjan, afër Deçanit. Është një politikan dhe ish-udhëheqës i Ushtrisë Çlirimtare të Kosovës (UÇK). Prej datës 3 dhjetor 2004 deri më 8 mars 2005 ishte Kryeministër i Kosovës.

Haradinaj është rritur në Gllogjan në një familje bujare shqiptare ku edhe u frymëzua për dashurinë ndaj atdheut, diçka që më vonë e dëshmoi me luftën heroike që e bëri në Dukagjinin legjendar kundër pushtuesit serb.

Ramush Haradinaj ishte komandant në Zonën Operative të Dukagjinit të UÇK-së. Pas luftës me transformimin e Ushtrisë Çlirimtare të Kosovës në Trupat Mbrojtëse të Kosovës (TMK) ai emërohet zëvendëskomandant i TMK-së, mirëpo pas një kohe ai u largua nga jeta ushtarake dhe themeloi partinë Aleanca për Ardhmërinë e Kosovës (AAK), kryetar i së cilës është edhe sot.

Më 3 dhjetor 2004 në parlamentin e Kosovës u zgjodh kryeministër me shumicë votash. Më 8 mars të vitit 2005, Tribunali për Krime të Luftës në ish-Jugosllavi publikoi aktakuzën për krime lufte ndaj Ramush Haradinajt dhe si rrjedhojë po atë ditë Haradinaj dha dorëheqja nga pozita e Kryeministrit të Kosovës në mënyrë që të përballet me aktakuzën e ngrituar ndaj tij. Ai të nesërmen shkoi vullnetarisht në Tribunalin e Hagës, ku me të mbërritur u burgos. Pas disa muajve në paraburgim ai u lirua përkohësisht deri në fillom të gjykimit të tij në Tribunal.

Është i martuar me prezantuesen e lajmeve, Anita Haradinaj, me të cilën ka një djalë dhe një vajzë. Haradinaj ka jetuar për disa vite jashtë Kosovës, kryesisht në Zvicër, ku edhe ka mësuar gjuhën frënge dhe angleze. Banon në lagjen Arbëria në Prishtinë.

• Ramush Haradinaj Faqja zyrtare
• OurPrime.org Fushatë pro-Haradinaj