ВЕЛИМИР Ј. ПРЕЛИЌ

Онака од радозналост ... нели пред некој ден пишував дека е подигната на интернет архивата на Политика од 1904 до 1941 година а во врска со мојот пост за МАРА БУНЕВА решив да ја прегледам Политика од 14 Јаноари 1928 година и добив бинго ... Цела трета страна беше посветена на атентатот на Велимир Ј. Прелиќ.

Веднаш по читањето решив изворно да ви го преставам написот на Политика и тоа во оригинал на србски јазик – како што е и изворно напишан.

Политика-14.Јануар 1928 страна 3

Крвави атентат на Велимира Прелиќа

Још један атентат у дугоме и крвавом низу, још једна велика жртвау најодабранијој чети наших сталих националних бораца. Узалуд је бројати оне прве, узалуд је оплакивати ове друге!

Неколико зликоваца изгледа да је јаче од милионите државе! Јер како би се иначе могло протумачити, да један по један представник њен пада а да крвавоме низукраја нема ... На глас о убиству генерала Ковачевиќа цела је земља падрхтала. Али се у исти мах зачела и нада у срцу овог напаќеног народа да ќе они у чије је руке положио судбину своју умети наќи лек зулума колико оно велико било. Лек није наѓен. Атентати су продужени. И нада у срцу народном замрла ... Сви ми знамо одакле нам се убице шаљу и – ќутимо. Немоќ и неспособност. Унутра и споља. Докле? И има ли кога да унесе бар мало смишљености у судбоносну акцију која нам се данас намеќе? Или се чека да сам народ, доведен до очајања, потражи кривце, и оне споља, али и ове унутра? Јер нити је Протогеров недостижним нити су то његови несвесни агенти у нас.

Ако се жели један национални народни одисеј, имаќе се, али ќе онда, можда, поред кривих страдати и прави и земља уќи у још веќи хаос ...

Како је извршен атентат

Скопље, 13 јануара

Овог часа извршен је атентат на првавног референта скопске жупаније Велимира Прелиќа. Атентат је извршен у улици Војводе Путника у непосредној близини његовог стана. Атентатор је жена, и она је организована у комитету. Испалила је четири пута из револвера Два су метка погодила Прелиќа у груди. Атентаторка је после тога покушала да се убије, али је у томе спречена.

Буда Граовац

Скопље, 13 јаноара

Данас у 12 и 40 минута извршен је атентат на Велимира Прелиќа правног референта скопске жупаније, једнога ретког честитога родољуба, и савесног и вредног државног чиновника. Атентат се десио онда када нико није очекивао, у по бела дана, и то баш онда када су се граѓани Скопља у најбољим намерама спремали да дочекају Нову Годину. Били смо баш тога тренутка на тргу Краља Петра кад су се чули револверски пуцњи. Огроман талас пролазника похитао је низ Вардар кејом Војводе Путника где је атентат извршен. У том тренутку све је заќутало и спонтано похитало у правцу места где се појавила злочиначка рука софијске разбојничке организације.

УБИШЕ НАМ ВЕЉУ

Док смо ми стигли на лицу места, које није било удаљено од Душановог Моста више него 200 метара веќ је огроман број света притиснуо целу улицу и стан где је становао Прелиќ. Пробијали су се кроз масу и полициски органи, жандарми и граѓани и не знајуќи још у чему је ствар и шта се догодило. Маса се окупљала највише око локвице крви где су пале и жртва и убица, обоје смртно погоѓени. Плач жена разлегао се нарочито у куќи Прелиќа и у овој општој пометености није се ништа могло сазнати и разабрати, али се наједампут чуо глас брата г. Прелиќа Никифора који је позната лица ословио:
-Убише нам Вељу.
Гѓа Прелиќ кука и чупа косе. Око ње многе угледне госпоѓе које је теше док Урош неќак Прелиќев сав разбарушен каже:
- Ухватили смо је, знамо је. Ја знам све па затим виче као безуман советиќе га.
И док смо ми и многи граѓани који су пошли на ручак пристизали, веќ је шеф овдашне јавне безбедности г. Добрица Пејиќ у аутомобилу однео рањеног Прелиќа и атентаторку обливене крвљу. До ма каквог обавештења није могуќе доќи све до после 2 сата поподне. Тек тада се дознало ово:

КОЈ ЈЕ АТЕНТАТОРКА

Атентаторка је Марија Бунев, жена једног гардијског активног бугарског официра. Атентаторка има око 26 година. Васпитаница је бугарског егзархата и родом је ис Тетова. Венчала се 9 априла 1913 г. У Бугарској са официрем чије се име за сада држи у тајности. Она је ангажована од стране разбојничког комитета и како изгледа њена свадба у Бугарској била је провизорна и са утврѓеном намером да се као госпоѓа може увуќи у наше кругове у Скопљу да изврши задатак који је од ње затражен.

Атентаторка је дошла у Скопље из Бугарске прошле године. Нарочито занимаше није имала али се представљала као одлична модискиња и кројачица. Она је успела као лепа и млада дама да се брзо увуче у извесне наше кругове и да игра улогу добре граѓанке и савремене жене. У први мах стновале је у Крагујевачкој улици а доцније нешто добила је стан на Кеју Војводе Путника у близини где је становао и г. Прелиќ, треќа врата до његове куќе. Ту је она вребала своју жртву неколико месеци.

По свим знацима, према овоме што се до овог часа дознало, атентаторка је покушала да убије Прелиќа пре два дана, али јој то није пошло за руком. Она је искористила данашњи дан и ужурбаност граѓанства скопског, због дочека Нове Године и густих колона граѓанства које се шетало обалом Вардара, пошто је био леп дан и када је огроман број изашао из државних надлештва и ишао на ручак. Као што злочинци из бугарске раде и као што су радили раније тако је и данас ова атентаторка пуцала иза леѓа на један метар одстојања.

Прелиќ је као и обично цело пре подне био на дужности у жупанији, обављао своје послове и онда је у 12.15 напустио жупанију и пошао на ручак. Пошто је његова куќа доста удаљена од жупаније, он је прошао цео део нове вароши Буњаковца, спустио се у главну улицу и одатле је низ Вардар кејом Војводе Путника пошао у свој стан стан на ручак.

И ако му је често скренута пажња на опасност, он је као стари јунак све то осмехом примао и није се ничега бојао. Ишао је као и обично сам на ручак. На домаку своје куќе, на неколико корачаји поред њега, прошла је атентаторка гологлава држеќи руке у џеповима.

Чим је прелиќ поред ње промакао и таман крочио у своју куќу, она се нагло окренула, тргла револвер из џепа система Браунинг, окинула. Погоѓен у кичму испод врата Прелиќ је пао а један Арнаутин који се десио на лицу места меѓу њима, дограбио је атентаторку. Али је она у тој борби са Арнаутином успела да опали себи у груди други метак кој је био смртоносан.

У том тренутку стигао је г. Добрица Пејиќ, шеф безбедности, а одмах и други полициски органи и нашли су заједно у крви срушене Прелиќа и атентаторку.

ПРЕНОС У БОЛНИЦУ

По нареѓењу Прелиќ и убица однесени су одмах у граѓанску блоницу где је атентаторка остала, а Прелиќ због хитне операције пренесен у војну болницу.

Хитно су обавестили великог жупана и шефа Санитета Генерала Стајиќа. Позвати су сви хирурзи и лекари. Прву помоќ г. Прелиќу учинио је др. Влада Костиќ, а за кратко време стигао је цео лекарски колегиум меѓу којима су се нарочито приметили др. Стајиќ, др. Бујежевиќ, Миловановиќ, Занковиќ и т.д.

Велики жупан г. Вилдовиќ на прву вест о овоме, скаменио се и остао без снаге да ишта проговори. Он је изгледао као најтежи мученик и дуго није могао веровати да је ово било могуќно. Хитно је отишао у болницу одакле је издавао нареѓења за даљи рад. На његову молбу рањени Прелиќ је из граѓанске болнице пренешен у војну да би операција што пре била извршена, јер је рањеник био у врлом тешком положају.

Вест о атентату проширила се целим Скопљем муњевитом брзином и одмах је постала општа врева таква да је у болници био готво немогуќ приступ. После убиства Генерала Ковачевиќа овај се ударац сматра као најтежи. Цело интелектуално Скопље и граѓанство без обзра на његов рад опколило је стан Прелиќев и обе болнице војну и граѓанску. И војне и граѓанске власти још не могу да доѓу себи како је било могуќе да се ово деси.

САСЛУШАЊЕ АТЕНТАТОРКЕ

После подне Мароја Бунев дошла је била к себи и том приликом полицији је успело да добије једно саслушање од ње. На саслушању Марија је изјавила: Жоа ми је што сам морала да убијем господина Прелиќа, јер он ми је учинио више пута добра за време мог борављена у Скопљу. Али морала сам да то урадим, јер сам са тим нареѓењем дошла и чешќе пута била опомињана да га извршим. После те изјаве Марија је поново изгубила свест и после пола часа издахнула.

Тако исто и г. Прелиќ дошао је к свести и чим је отворио очи он је упитао: Ко је извршио атентат на њега? Рекли су му да је то учинила Марија Бунев што га је веома изненадило. Чуди ме да је она то покушала да уради кад сам јој чешќе пута излазио у сусрет по њеним молбама.

ПИСМО ИЗ СОФИЈЕ

Код ње је наѓено једно писмо послано из Софије пре 20 дана а датирано 24 децеммбра прошле године у Софији, у коме се писму она куражи за задатак и дело. Разуме се да полиција садржај овог писма и онога који је то писмо упутио чува и недозвољава да се оно публикује, тако исто и име потписника овог писма.

ОПЕРИСАЊЕ ГРЛА

Док је атентаторка издисала, лекарски колегијум на челу са генералом Стајиќем вршио је операцију над тешко рањеним Прелиќем. Операција је извршена у сали војне болнице у хирушком оделењу око 2 сати по подне. У то време огроман број граѓанства долазио је и попуно војну и граѓанску болницу интересујуќи се дали је Прелиќ жив. Операрација је извршена око 2 часа. Операцију је вршило неколико лекара у присуству великог броја из лекарског колегијума. Констатовано је да је рана тешке природе јер је зрно погодило у доњи део кичме испод врата и пореметило извесне вене и кости у кичми. Како је ударило косо оно је прошло и кроз врат, пореметило мало и гркљан и избило испод доње вилице. За време операције никоме није дозвољен приступ и ако је и родбина и свет јуришао и молио да му се приступ дозволи. Брат г. Прелиќа Ниќифор и Давид Димитријевиќ и неколико угледних Старосрбијанаца плачу пред операционом салом, а поред њих и др. Чохаџич који учествује на операцији.

Благодареќи великом жупану и помоќу г. Пејиќа ја сам ушао у операциону салу када је операција била готова. Видео сам да генерал Стајиќ захтева да се болесник апсолутно остави на миру. Др. Чохаџиќ и још неколико лекара заједно са генералом Стајиќем са операционог стола преносе Прелиќа на кревет.

Прелиќ је при свести и јавља се овако:Боли ме, боли. Дајте ми јастук. Нека доѓе моја жена да је видим, мој брат Ниќифор, нека уѓе Урош, јесу ли ми огрејана моја деца.

Тада је у салу дошао и уплакан велики жупан г. Вилдовиќ а присутнима свима нареѓено је да се удаље у интересу болесника.

Док смо се сви ми удаљавали из болнице, нови су придолазили са разним коментарисањем овог крвавог догаѓаја. Разуме се да се изјаве по овом несреќном догаѓају од ниједне компетентне личности нису данас могле добити. Како велики жупан Вилдовиќ тако и командант жандармерије пуколвник Костиќ, управник града Степановиќ, началник срески Павловиќ и сви други ќуте, а код свих се осеќа јадно, а то је једино чуѓење како се то усред подне могло десити у Скопљу.

После убиства генерала Ковачевиќа, ово је најболнији тренутак за све родољубе наше отаљбине. Има претерано тешких комнтара и чују се тешке клетве на наше партије и политичке клубове, а највише на све оне који су најпозванији да пре свега воде рачуна о држави и народу, а не о личностима и својим партијским котирањима.

Велимир Прелиќ који ќе можда и подлеќи овимранама као жртва одвратне разбојничке банде, најбоље би умео казати са каквим се невољама борио од овамо још за турски и са каквим се тек невољама борио после ослобоаѓања Скопља. Он је цео свој живот посветио добру народа и државе, савестан и исправан као ретко који, он је мушки свуда и вазда исдржавао све ударце, јер их је у нашем политичком животу било много. Он је радио по оној старој пословици: Ќути и ради. И тај и такав рад по нашој несреќи пресеца данас куршум једне дамимондкиње на срамоту свих нас који смо живи и који се размеќемо са својим родољубљем и национализмом и што је најтеже китимо се са ратним трофејима.

У овом последњем тренутку дознало се да је операција над Прелиќем среќно извршена и да се стање болесника не сматра исувише критичним. Б.

КОНФЕРЕНЦИЈА У МИНИСТАРСТВУ УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

Чим је миинстарство Унутрашњих дела добило телеграфски извештај из Скопља да је извршен атентат на г. Прелиќа – одржана је конференција у кабинету г. Лазиќа измеѓу њега, генерала г. Томиќа и команданта целокупне жандармерије и још неколико начелника министарства Унутрашњих Дела.

Шта је на конференцији одлучено није нам било могуќе сазнати јер ни г. Лазиќ ни г. Томиќ нису хтели о томе да дају никаква обавештења.

Премапоследњим телефонским извештајима које је г Лазиќ добио синоќ из Скопља истрага се поводом атентата води журно и полиција је веќ успела у стану Марије Бунев пронаѓе њену преписку коју је она вршила док је боравила у Скопљу са члановима македонске револуционарне организације у Бугарској. У тим писмима Марија је чешќе пута прекоревана зашто оклева и зашто не извршује мисију због које је испослана у Скопље.